Na svetu uvek ima onih koji bi da budu veći nego što jesu, po svaku cenu.
Tako jednoga dana jedan vo izađe na jednu livadu da pase jednu travu, a u travi su bile žabice.
Pase vo travu, gleda svoja posla, ne obraća pažnju na žabice, kao i obično. A kako bi obratio pažnju, kad su žabe male, malecke, a on veeeeliki?
E, ali, našao se tu jedan tupavi, uobraženi žabac. Pa kaže taj žabac:
- Vidi ti vola kako se pravi važan! Pa on mene uopšte ne primećuje!
- Ha-ha-ha! - nasmejale se ostale žabice. - Pa, kako da te primeti kad si ti mali a on veeeeliki?
- Ko mali?! - razgoropadi se žabac. - Ja mali? Ja mali?! Ja mogu, samo ako hoću, da budem veliki kao on!
- Daj - kažu mu žabice - ne pričaj svašta!
- Ja pričam svašta?! - vikne žabac. - E, sad ćete da vidite!
Pa udahne duboko vazduh, naduje se sav i onda pita:
- A? Šta kažete? Jesam sad veliki kao on?
- Ma, nisi! - kažu mu ostale žabice. - Ti si jedan mali žabac!
- Ko mali?! - opet se razgoropadi žabac. - Ja mali? Ja mali?! E, sad ćete da vidite!
Pa udahne još dublje vazduh, pa se još više naduva, pa kaže:
- A? Jesam sad veliki kao on?
- Ma, nisi! - kažu mu ostale žabice. - Još uvek si ti samo jedan mali žabac!
- A, tako! - iznervira se žabac. - E, sad ćete da vidite!!!
Pa udahne duboko, duuuuuboko, pa se naduje, pa se naduuuva i - odleti, kao balon. Odleti viiisoko, odleti daleko i nestane. A vo pogleda, pogleda, pa kaže:
- Cccc! Tako to biva s onima koji žele da budu veći nego što jesu.
I nastavi mirno da pase travu.
A žabac? Nestao, zar ga ne vidite? Spominje se, ponekad, kad velike žabe pričaju poučne priče malim žabama.
Нема коментара:
Постави коментар