Jedno jutro mama lija izađe da potraži nešto za jelo i povede sa sobom svog sinčića lisičića. A taj je bio nevaljao i nemiran dozlaboga! Samo je jurcao levo-desno kô muva bez glave, i nije slušao mamu, i nije gledao kud ide, i tako se odjednom našao na vrhu jedne ogromne, strme stene. I kad ga je mama lija ugledala, načisto se presekla.
- Sine! - povikala je. - Stani! Ne mrdaj! Miruj tu gde si, da ne padneš. Evo, stižem odmah, da te skinem odatle!
Pa je potrčala, ali nije stigla ni do podnožja stene, kad ti se s neba obruši nekakva ogromna orlušina, zgrabi lisičića i odnese ga visoko, visoko.
Stane mama lija, isprepada se, pa počne da moli orla:
- Orle, orle, vrati mi moje dete! Šta će ti on? Molim te, vrati mi ga!
A orao - ni da čuje. I, što je još gore, odnese lisičića u svoje gnezdo, koje je bilo na samom vrhu jednog jako visokog drveta. A mama lija se još više prepadne, pa udari u kuknjavu:
- Orle, orle, molim te, vrati mi moje dete! Vidiš kako je to visoko! Može da padne, da se udari, da polomi ruku ili nogu, ne daj Bože... molim te, vrati mi moje dete!
A orao - ni da čuje!
Jadna mama lija, kud će, šta će... gleda levo, gleda desno i ugleda nedaleko, na livadi, vatru koju su čobani zapalili, pa ostavili, a oni otišli.
“Super!” pomisli lisica. I otrči do vatre, pa uzme jednu zapaljenu granu, pa se vrati do drveta, pa kaže:
- Orle, orle, molim te da mi vratiš dete!
- Ne pada mi na pamet! - odbrusi nadmeno orlušina.
A mama lija će na to:
- Orle, ako mi ne vratiš moje dete, ja ću ovom granom da zapalim drvo, pa će da izgori i drvo i tvoje gnezdo!
- Ej, čekaj! - uplaši se orao. - Stani! nemoj! Evo tebi tvoje dete!
Pa zgrabi lisičića i spusti ga pored mame. A mama lija uzme dete i bež’, bež’ preko livade, a sve misli: “O, hvala ti Bože što je orao onako glupav! Kud bih ja zapalila drvo, da izgori njegovo gnezdo i moj sin u njemu!”
Pa kad su stigli do kuće, kaže mama lija svom sinčiću lisičiću: - Sine moj, molim te da mi nešto obećaš. Nemoj više da si nevaljao i neposlušan. Nemoj više da jurcaš okolo kô muva bez glave. Da daš mami ruku. I da budeš poslušan. Važi?
- Važi - kaže lisičić.
I od tada je bio najbolje dete na svetu.
A orao? Eno ga, stoji u redu za kredit, hoće da kupi stan u soliteru.
Нема коментара:
Постави коментар