Jednoga dana jedan je gavran sedeo na jednoj grani jednog drveta i držao u kljunu jednu komadešku sira. I prolazila jedna lisica ispod tog jednog drveta na čijoj je jednoj grani sedeo jedan gavran držeći u kljunu jednu komadešku sira. I ta jedna lisica je bila jako gladna. I onda je videla jednu granu na kojoj je sedeo jedan gavran koji je držao u kljunu jednu komadešku sira. I onda je jedna lisica, koja je bila jako gladna, pomislila jednu misao: „Jao, što bi bilo lepo kad bih ja imala onu jednu komadešku sira!”
A jedan gavran nije mislio nijednu misao, jer je bio glup i uobražen.
I onda je jedna lisica pomislila još jednu misao, pa je stala ispod te jedne grane i jednim najslađim glasom kazala jednom gavranu koji je držao jednu komadešku sira u kljunu:
- Gavro, Gavro, kako si ti jedna lepa ptica! Kako ti imaš lepo i sjajno crno perje! Kako ti je stas prefinjen, a pojava plemenita!
A jedan gavran je počeo jako da se pravi važan.
- Gavro, Gavro - nastavila je jedna lisica da priča još umilnijim glasom - mora da ti je i glas isto predivan, jer jedna takva predivna ptica mora da ima najlepši glas na svetu.
A jedan gavran je nastavio da se pravi jako, jako važan, iako nije razumeo gotovo ništa od onoga što mu je jedna lisica kazala, ali je to svakako bilo nešto jako, jako važno. I jedna lisica je zamolila:
- Gavro, Gavro, da li bi hteo, molim te, nešto da mi otpevaš, jer ako ti je glas kao što ti je izgled, onda si ti prava kraljevska ptica!
I tu se jedan gavran napravi jako, jako, jako važan, pa grakne iz sve snage:
- Grrraaaaaaaaaaa!!! A iz kljuna mu ispadne jedna komadeška sira. I onda jedna lisica uzme tu jednu komadešku sira i u slast je pojede. I još kaže jednom gavranu:
- Auuuu! Ala si ti jedna glupa i uobražena ptica!
Pa ode.
A gavran? Eno ga, priprema se da polaže prijemni za muzičku školu, odsek solo pevanje.
Нема коментара:
Постави коментар