Jednom jedna glupava i uobražena vrana nađe na jednom proplanku paunovo perje. I tu dobije genijalnu ideju:
“A da ja uzmem ovo perje, da ga namontiram sebi na rep, pa da budem kao paunica?”
I odmah prione na posao, da ideju ostvari. Pero po pero, namesti sva paunova pera sebi na rep, pa se zaputi kod svojih ortakinja vrana. Izađe pred njih, pa počne da se šepuri i duvaka.
Gledale je vrane, al’ ništa ne shvataju. Onda se jedna vrana odluči da pita:
- Je li, vrano, šta će ti to perje na repu?
A uobražena vrana joj odgovori, onako, s visine:
- Nisam ja vrana. Ja sam paunica!
Zinule vrane od čuda: da li je moguće da neko bude tako tupavo uobražen! A vrana se i dalje duvaka, sve jednako:
- Ja sam paunica, ja sam paunica...
Onda jednoj vrani pukne film, pa će reći:
- Ako si paunica, šta tražiš među nama vranama? Idi u svoje društvo!
- Tačno! - odgovori joj uobražena vrana. - U pravu si. Idem ja kod paunova.
I ode kod paunova.
Gledaju je paunovi, pa ne mogu da veruju: je l’ to vrana odlepila načisto?!
- Vrano, bre! - najzad dođe do teksta jedan paun. - Šta će ti to naše perje na repu?
A vrana će, onako, s visine:
- Nisam ja vrana, ja sam paunica!
- Ko, bre, paunica!? - iznervira se paun. - Ne čini perje pauna! Skidaj to tuđe perje sa sebe i briši tamo kod svojih vrana! Vrana ostaje vrana, pa ma šta stavila na sebe! Ne kiti se tuđim perjem!
A vrana uvređeno frkne i ode, mašući repom tako da je pero po pero paunovo počelo da opada. Dok je stigla ponovo do svojih vrana, ni jedno joj više nije ostalo, ali ona to nije primećivala u svojoj uobraženosti i tuposti.
- Gde si paunice? - dočekale je vrane, kikoćući se.
A vrana ih dostojanstveno nije ni konstatovala.
Eno je, još se duvaka, mašući nepostojećim repom, uveseljavajući i vrane i paunove, a i ostale ptice, kao finalista u teve emisiju Ja imam talenat...
Нема коментара:
Постави коментар