ЗА УКРАС, МАКАР

(Сећате ли се оне приповести о магарећем жирију? Има наставак!)

 Прошло десет и више година, догодило се много тога, но наjважније: умро лав. И сад, знате оно: састале се животиње, па бирају ко ће да наследи лава. Бирали, бирали па се посвађали и - свако на своју страну. Распало се Лавље царство.

 Но то и није битно за нашу причу...

 Битно је да се догодило нешто што је било за очекивање: постао једнога дана један магарац министар. Био је то магарац који се бавио културом, посебно музиком, за шта је словио и у лављој царевини за стручњака; није било комисије нити жирија за музички надарене у којима он није био, а наjчешеће и председавао.

 Постао дакле магарац, тај председник жирија, министар. Културе? Неееее! Министар за излазак и улазак у земљу. Нико, ипак, није толики магарац да би магарца поставио за министра културе, кад постоје квалификованији - овце, гуске, ћурани и, нарочито, папагаји. Постао, дакле, магарац министар, па довео, наравно, своје љубимце у министарство.

 И тако је врана, иначе одскора специјалиста за певање деци,  јер деци је добро све што им се да и шта деца знају шта је певање, постала државна секретарка у  магарећем министарству...

 Е, ово вранино министарство је одлучивало који ће певачи певати, тамо, ван земље, а о државном трошку. И за девизе, наравно.

 Тако се води брига о нашим исељеницима, а нарочито њиховој дечици!

 Досетили се јаду наши музичари, па почели да позивају врану на све могуће и немогуће фестивале, смотре, ревије дечје песме. И да је награђују свим могућим постојећим, али и новосмишљеним, дипломама, признањима, наградама, повељама.

 А врана ће им, као што је ред, омогућити да певају тамо, ван земље, а о државном трошку.

 За девизе, наравно.

 Чекај, чекај... а славуј? Шта је с тим грешником, наставником музичког у основној школи?

 Пензионисан, две године пре пуног стажа. По социјалном прoграму. Добио је и отпремнину.

 И опет је одлучио да, коначно, промени свој живот.

 За све паре отпремнине снимио је цеде са песмицама за децу, правим, истинским, на ком су извођачи све славуји, косови, шеве и зебе. Прави мајстори.

 Да, и?

 Ено га, дели цеде бесплатно основним школама - па ко узме, узме... за џабака је,  нек стоји, за украс, макар.