ЧОРБИЦА ЗА РОДУ И ЧОРБИЦА ЗА ЛИСИЦУ

 Nema lisice na ovome svetu koja nije ube|ena da je najpametnija, najdosetqivija, najlukavija, najmudrija i sve tako.

 E, tako se jednom jedna lisica koja se, naravno, bavila svim vrstama podvala i lukav{tina, namerila na svoju prvu kom{inicu, jednu rodu, koja je, kao i sve rode, `ivela na jednoj visokoj nozi. Drugu je, kao i sve rode, dr`ala podignutu, pa savijenu. Namerila se tako lisica, }ef joj da namagar~i rodu, eto tako!

 - Cewena gospo|o rodo - ka`e rodi lisica. - Bila bi mi velika ~ast kad biste izvoleli ru~ati kod mene.

 - Za{to da ne? - odogovori joj roda. - Vrlo rado. Ionako danas nisam spremala ni{ta za ru~ak.

 Pa tako odu kod lisice.

 Lisica smesti rodu ispred televizora, a ona ode u kuhiwu, pa skuva retku ~orbicu, onu od izmiksovanih povr}ki, pa je sipa ne u ~iniju, ne u duboki tawir, nego na plitku tacnu.

 - Izvol’te, gospo|o - stavi tacnu pred rodu. - Prijatno.

 Jadna roda svojim duga~kim kqunom kquc-kquc-kquc i ni{ta! Nije uspela ni kapku ~orbice da pojede, a lisica liz-srk, liz-srk pa se naboka, trbuh da joj pukne.

 Vidi roda da joj je lukava lisica smestila, pa malo razmisli, razmisli i odlu~i:  „Ovu liju bi trebalo malo nau~iti pameti!”

 Pa ka`e:

 - Veliko hvala, gospo|a lijo, na ovakvoj gozbi. A da li biste sutra vi do{li kod mene na ru~ak?

 - Za{to da ne? - smejuqi se lukava lisica zadovoqno. - Vrlo rado, draga gospo|o.  A {ta ste naumili da skuvate, ako smem da pitam?

- Naravno da smete, draga gospo|o - odgovori joj roda. - Mnogo mi se dopala ova va{a ~orbica, pa }u i ja sutra da je skuvam.

 Ode roda, a lisica se povaqa od smeha: glupe li rode!

 I tako do|e lisica rodi u ku}u. A roda, zaista, skuvala ~orbicu, ali je sipala u bocu duuuuga~kog grli}a.

 - Izvol’te, gospo|o - stavi bocu roda pred lisicu. - I prijatno.

 Obilazila lisica oko boce, al’ - ni{ta! Ni kapku da okusi. A roda duuuga~kim kqunom kroz duuuga~ki grli} srk-srk-srk i dobro se naboka.

 Kr~i lisici prazan stomak, a roda k’o roda, dobra srca, sa`ali se, pa ka`e:

 - Nadam se, kom{inice moja, da si nau~ila ne{to. I od lukavog ima lukaviji.

 Pa donese duboki tawir i sipa lisici ~orbicu.

 Srk lisica srk, pojede nekako ~orbicu, a u zemqu da propadne od stida.

 Pa ode ku}i.

 A roda? Eno je, upravo leti iznad tvog krova. Nosi bebu.