Družili se tako jednom jedna velika žaba i jedan mali miš. Pa jednom kaže mali miš velikoj žabi:
- Žabo, žabice, a da li bi htela da dođeš malo kod mene, da vidiš kako je lepa moja kuća, najlepša na svetu?
A žaba kaže:
- Zašto da ne! Samo, gde je tvoja kuća?
- Znaš gde je onaj stari mlin? - kaže miš.
A žaba kaže:
- Stari mlin... stari mlin... aha, znam! Tu, odmah uz potok!
- E, tamo ja stanujem - kaže miš.
I žaba kaže:
- U redu. Idemo.
I tako odu do starog mlina.
Uđe žaba u mlin, kad ono tamo - brašno! Levo brašno, desno brašno, gore brašno, dole brašno, ispred brašno, iza brašno... svugde brašno!
- Au! - kaže žaba. - Mišu, moj mišiću, a gde ti je ovde voda?
- Iiii! - zaciči miš uplašeno. - Kakva voda?! Pa jedna kap vode bi napravila od brašna testo! A kako ja da stanujem u testu?
Namršti se žaba, pa kaže:
- Ništa ti ovo ne valja! Nego, da dođeš ti kod mene, da vidiš gde ja stanujem i kako je kod mene lepo, najlepše na svetu.
Razmisli malo miš, pa kaže:
- Važi. A gde ti stanuješ?
- Znaš gde je ona velika bara? - pita žaba, a miš opet malo razmisli, pa kaže:
- Znam.
- E, tamo ja stanujem - kaže žaba. - Pa, je l’ idemo?
I tu miš malo više razmisli, razmisli pa kaže:
-Ali to je jako daleko. Kako ću ja, ovako mali, da odem tamo?
A žaba će na to, bez razmišljanja:
- Ih, nema problema! Popneš se meni na leđa, pa ću da te odnesem.
- E, žabo, žabice - kaže miš - ima problema! Ti ćeš skok-skok-skok, a ja ću pad-pad-pad s tvojih leđa, pa ću da se udarim, pa će da me boli.
I tu žaba počne da razmišlja. I onda se seti:
Pa uzme s jedne vreće plavu traku, onu kojom se vreća vezuje da se brašno ne raspe, pa popne miša na svoja leđa, pa veže jedan kraj plave trake mišu za repić, a drugi kraj plave trake sebi za nogu i onda skok-skok, skok-skok-skok,skok,skok-skok... sve do bare. Stane ispred bare i spremi se za veeeliki skok, a miš kaže:
- Nećeš valjda?!
- Hoću - kaže žaba. - To je moj stan.
A miš se brzo snađe i još brže odveže traku sa žabine noge i još, još brže skoči na zemlju. A žaba skok i buć! U baru.
- Auh - kaže miš. - U poslednjem trenutku!
Pa onda kaže:
- Žabo, žabice, neka tebi tvoja najlepša kuća, a ja idem u moj najlepši stan. Tebi bara, meni brašno. Svakom je najlepše tamo gde pripada.
I ode.
A žaba? Eno je, brčka se u bari i uči da pliva leđnim stilom.
Нема коментара:
Постави коментар