Ономад, кад је оно умро лав, а није имао једног но осам наследника, па му наследници искасапили земљу, јер је сваки од њих откинуо своје парче и био лавић у својој праведно наслеђеној земљици; ономад је у једној од тих наслеђевина један магарац постао министар. Не зна се поуздано за остале земље, али се претпоставља да је и у њима било магарећих министарстава и у њима одговарајућих министара, али за овог, о ком реч, постоје поуздана сведочења и да је магарац и да је министар.
Но како свему дође крај, тако и магарцу дође црни петак. Јер је магарац - магарац, па није живео од мита и корупције, као сваки поштени министар, но је поткрадао и крао навелико, не скривајући се; дакле, магарац па магарац!
Истерају магарца из министарства, па и из владе. Онда га још и кривично потерају. Добро дошло влади да покаже како поштено влада, бива: нико није недодирљив, па чак ни ако је министар.
Дигла се халабука. Два-три дана све новине, све телевизије, сваки поштени грађанин је испирао уста магарећим страдањем магарећег министра, па је и то отишло у заборав. Ипак, појавио се на главној државној телевизији нови реалити-шоу: Ја имам најбољи њак.
Ето, толико...
Е, није толико!
Неки се старији житељи ове земљице сећају једне вране која је прво певала, па потом радила у магарећем министарству, будући да је била министрова љубимица - магарац је открио њен грактави таленат, магарац јој омогућио да сними први грактави цеде, магарац ју је, напокон, и запослио у свом министарству, да гракће по земљици и иностранству.
Грактала врана, сналазила се, не баш као њен министар, но у великој магарећој сенци крцкала парицу по парицу, онако, за црне дане, а из џепова и фондова свих својих улизица и подрепица, оних које је потом водала по својим гостовањима - по земљици и иностранству. А кад је њен министар онако магарећи настрадао, притајила се, ни грак од ње, док гужва није прошла. Притајила се и - преживела!
И не само преживела: отворила недавно своју продукцијску кућу. Ено је, снима и своје грактање, али и туђе. За добре паре, наравно.
Њен чувени мото гракће са свих телевизија: Плати па гракћи до миле воље!
Чекај, чекај... беше ту и неки славуј...
Беше, заиста. Упреподобио се пре годину дана.
Славују, косови, шеве, црвендаћи и остале миле птице-певачице покренуле акцију: У спомен великом славују. И успеле, наравно, јер је у овој земљици само мртав славуј велики славуј. Народни.
Подгла држава споменик Великом Славују, назвали по њему једну улицу, један трг, једну библиотеку, две школе и један културни центар.
Ипак, највећи успех остварио је његов посмртни цеде. Милионске тираже.
А издавач?
Ко би други - вранина продукцијска кућа.
