Jednom je jedan pas, koji se zvao Dorijan i koji je `iveo u dvori{tu jednog privatnog mesara u jednom gradi}u... eto, zaboravio sam kako se gradi} zove, a to i nije bitno za ovu pri~u. Samo se se}am da je pored wega tekao jedan potok, a to je bitno za ovu pri~u.
Dakle, jednom je pas Dorijan uspeo da sa stola, dok je mesar za trenutak gledao u nebo, jer je ba{ iznad leteo avion-dvokrilac, a avioni-dvokrilci ne lete ba{ svaki dan iznad mesareve ku}e, ukrade jedan pove}i komad mesa. Ukrade tako Dorijan komad mesa, pa za`di iz dvori{ta, iz dva vrlo va`na razloga: da ga mesar ne vidi i da negde na miru sma`e svoj plen.
Otr~i Dorijan van gradi}a i do|e do mosti}a na potoku. Zadihan - jer, izvinite, kako da jedan pas di{e kad mu je u ustima komad mesa? - zastane, da se malo oduva. I tada ugleda ispod, u vodi potoka, nekog psa. A taj neki pas u vodi dr`i u ustima komad, ma kakav komad, komadinu mesa!
Dorijan pobeli, pa pozeleni od zavisti. A, glupowa pohlepni, nije uka~io da to vidi sopstvenu sliku u potoku!
- Skvik! - zaski~i. - Vidi ti ovo! E, ba{ bi mi legla takva komadina mesi{ta!
Sko~i Dorijan u potok, bez razmi{qawa, da otme od tog psa komadinu mesa.
Bu}!
Pa zine da zgrabi onaj komad. Al’ ho}e{! Zatalasa se voda, nestane, naravno, Dorijanove slike. I jo{: al’ ho}e{! Ispadne mu iz usta wegov komad mesa i otplovi ko zna kud.
Glupi, pohlepni Dorijan!
Gledala to sve jedna maca, pa }e re}i:
- E, jesi budala! Ne ka`e xabe narod: ko ho}e ve}e, izgubi iz vre}e!
Pa otr~i niz potok.
A Dorijan? Eno ga, jo{ ~u~i u potoku, ube|en da je trebalo da svoj komad mesa nosi u vre}i. Sigurno ga ne bi izgubio.
